Осјећаји су језик душе
Занемаривање дјеце је злостављање, вјерујем да ћемо се сложити сви. Презаштићивање дјеце је такође злостављање, али неки то зову великом љубављу.
Дјеци су поред његе потребни изазови и препреке. Тако уче, расту и јачају.
Најтежа лекција коју морамо научити је, да дијете не смије бити заштићено од емоција. Због неизмјерне љубави коју осјећамо према властитој дјеци, често мислимо како чинимо добро покушавајући их заштитити од негативних емоција.
Тугу називамо негативном емоцијом. Туга, а извор јој је љубав, ако се изрази, никада неће прерасти у депресију.
Љутња која се изрази никада неће прерасти у агресију или мржњу.
Дјетету чинимо велико добро ако га наведемо да се што прије суочи са патњом, јер до тога ће ионако доћи, прије или касније. Учинићемо дјетету велику услугу да доживи такво искуство, а ми будемо уз њега и утјешимо га.
Ми смо одговорни за своју дјецу. Ми смо одговорни за њихово дјетињство, сјећања и успомене.
Начин да помогнемо дјетету да покаже своје емоције је разговор.
Разговор и разговор.
Не питамо довољно, а бојимо се показати своје осјећаје дјетету. Ако вам се плаче или имате разлог за туговање, покажите то. У томе нема ничег лошег. Осјећаји су језик душе. Не постоји искренији одговор од оног вођеног осјећајима.
Немојте игнорисати проблем, мислећи да га тако рјешавамо. Тако дијете све дубље потискује тај осјећај и самопоуздање се урушава!
Шта смо тиме постигли?
Осим проблема који га и даље мучи, дијете постаје несигурно у себе.
Дјеци морамо дозволити да буду оно што јесу.
Морамо прихватити своју дјецу са свим њиховим манама и врлинама и извлачити оно најбоље из њих. Разговарајмо и дружимо се са својим дјететом.
Тако се постаје човјек.
Не можемо погријешити ако смо искрени. Сви покушавају сакрити истину. Али су дјеца мали генијалци. Ништа им не промиче. Сакривањем истине само их учимо како да гуше и потискују своје емоције. То не смијемо радити јер ћемо се питати зашто дијете нема потребу разговарати. Ми смо га томе научили. Кад прихватимо одговорност, можемо се мијењати.
Зато данас барем на тренутак застаните и загрлите своје дијете. Али га загрлите душом!
Текст: Весна Сладојевић, директор Школе
ЈУ ОШ "Петар Кочић" Мркоњић Град 