Интервју наставника ликовне културе Жељка Вученовића за веб страницу школе.
Разговор са њим водио Милош Ненад, проф.
Жељко, ви сте урадили једну инсталацију вајарске секције и поставили је испред Основне школе „Петар Кочић“ у Мркоњић Граду; можете ли нам укратко рећи шта она представља?
За мотив смо узели Доситејеву басну „Два јарца на брвну“, која је уназад више десетљећа присутна у школству, и додали смо је и као вид комуникације. То је био наш почетни став, тј. тема је била комуникација. Поред тога трудили смо се да преобликујемо неке старе отпадне материјале, значи неки урбани отпад, користили смо и старе бицикле, старе цијеви и на тај начин смо дошли до једне веома занимљиве инсталације која говори о комуникацији.
Јарчеви се налазе у пози мировања, нуде нама посматрачима да предвидимо даљи ток збивања; да ли ће остати у стању мировања, да ли ће доћи до окршаја као у Доситејевој басни па ће оба пасти у провалију или ће можда наћи неко компромисно рјешење на обострано задовољство и бијелог и црног јарца.
Osnovna skola „Petar Kočić“ Mrkonjić Grad
Користили смо бијелу и црну боју како би представили супротности – различита мишљења, различите ставове и као циљ постизање неког компромиса. Компромис уствари није добијање, компромис је кад сви помало изгубимо или сви помало добијемо.
Хвала на одговору, и још једно питање: – Веома је интересантно како су ученици радили у току саме инсталације, у току израде рада. Како су ученици доживјели своје учешће у свему томе?
Они су од самог почетка били посвећени томе, од првих корака када смо морали демонтирати те старе бицикле, ослободити их вишка дијелова, па их прилагодити мотивима басне. И кад су видјели прве назнаке да ће то бити јарчеви онда су били веома одушевљени.
Је ли било нешто посебно духовито и интересантно?
Наравно, ево и дан данас по школи се прича – јесу ли јарчеви добили дневни оброк сијена. Ту су, видљиви су, комуницира се, пишу се чак и неки састави на ову тему тако да није улудо бачено ни наше вријеме, ни труд.
И на крају, претпостављам да ученици једва чекају сљедећу инсталацију; и не само ученици и ми сви остали, и наставници и грађани Мркоњић Града.
Размишљам о сљедећој, прегледам доле отпадни материјал и надам се да ће ускоро до тога доћи.
Жељко, било је веома лијепо разговарати са тобом. Хвала ти.
Хвала.
Like this:
Свиђа ми се Учитавање...
